Category: Aktuelnosti

VISOKOINTENZIVNO VEŽBANJE MOŽE POBOLJŠATI KARDIOMETABOLIČKO ZDRAVLJE DECE

24 Oct 18
Živeti.Zdravo
No Comments

Međunarodna studija objavljena u najnovijem broju časopisa Madicina i nauka u sportu i vežbanju, kojom je bilo obuhvaćeno 11.588 mladih, uzrasta od 4 do 18 godina, iz Evrope, Brazila i Sjedinjenih Američkih država, pokazala je da fizička aktivnost visokog intenziteta u kratkom vremnskom trajnju manjem od 10 minuta dnevno kod neke dece može doprineti smanjenju od rizika nastanka srčanih oboljenja i metaboličkih bolesti. Međutim prvi autor studije, dr. Džastin B. Mur (Justin B. Moore) vanredni profesor na Vejk Forest Medicinskom fakultetu (Wake Forest School of Medicine), napominje da je visoko intenzivna fizička aktivnost pokazala povezanost sa svega dva biomarkera. Može biti da je smisleno davanje kratkih visokointenzivnih aktivnosti deci ipak ograničeno u odnosu na aktivnosti nižeg intenziteta.

 

ODABRALA: MSc Tatjana Jezdimirović
ORIGINALNI ČLANAK:  https://www.sciencedaily.com/releases/2017/03/170324192641.htm
Foto: http://eyekandi.asia/dangerous-children-hiit/

NEHORMOSKI LEKOVI MOGU UBLAŽITI SIMPTOME MENOPAUZE

24 Sep 18
Živeti.Zdravo
No Comments

Promene životnog stila, koncept postizanja ravnoteže između duha i tela, i nehormoski lekovi mogu ublažiti simptome menopauze. Mnogobrojne studije pokazuju da simptomi menopauze koji najčešće pogađaju žene u njihovim šezdesetim godinama mogu trajati deceniju, pa i duže. Iako neke kliničke studije ukazuju na to da hormonska terapija može biti efikasan i bezbedan način kontrole većine simptoma, dr. Žoan Manson Majkl (JoAnn Manson, Michael) i profesor  Li Bel (Lee Bell) sa Harvardskog medicinskog fakulteta (Harvard medical school) predlažu promene životnog stila nakon pojave simptoma u trajanju od najmanje tri meseca pre nego što se počne sa hormonskom terapijom. U svom radu autori govore o efikasnoj i manje efikasnoj nehormonskoj terapiji u smanjenju neprijatnih simptoma valunga i suvoće, najčešćih simptoma menopauze.

ODABRALA: MSC Tatjana Jezdimirović

ORIGINALNI ČLANAK:
http://www.health.harvard.edu/menopause/nonhormonal-treatments-for-menopause?utm_source=facebook&utm_medium=socialmedia&utm_campaign=042117

KAKO MOTIVISATI EKIPU KADA SU CILJEVI VEĆ ISPUNJENI?

18 Jan 18
Živeti Zdravo
No Comments

Gotovo u svim kolektivnim sportovima (ali i individualnim) dođe trenutak u kome pojedine ekipe nastavljaju da dobijaju mečeve tek da bi „odbranili čast” ili da bi podigli, eventualno, jednu ili dve pozicije u klasifikaciji, ali čiji uspesi prestaju da imaju stvarni značaj. Primera radi, zamislite ekipu na sredini tabele koja zna da, čak i u slučaju nekoliko izgubljenih ili dobijenih utakmica, neće pretrpeti (značajno) pomeranje na listi. Drugim rečima, uložen trud više ne odgovara dostizanju krajnjih granica i postizanju zadatih sportskih ciljeva. Iako motivacija vezana za održavanje pozicije može biti dovoljna za neke sportiste, najčešće elitne sportiste koji su na vrhu liste, takve situacije karakterišu značajan gubitak konkurentske napetosti.

Ogroman trud i vreme uloženi u definisanje osnovnih vrednosti i prioriteta tima, definisanje misije i vizije, pa i kreiranje fleksibilnije strategije – vrlo lako će ostati tek uzaludni pokušaj u postizanju sportskih rezultata, ukoliko članovi tima nisu dovoljno motivisani. Ako se njihov kolektivni stav svodi na  „Koga briga da li ćemo pobediti ili izgubiti?”, onda je igra unapred izgubljena.

Šta možemo učiniti da tim ostane što je moguće više fokusiran i motivisan u narednim mečevima, održavajući konkurenciju?

1. Jedan od uobičajenih načina ili strategija na koju se treneri oslanjaju jeste da koriste igrače koji u većem delu sezone nisu bili  „glavna tema medija” ili mlade igrače koji pokušavaju da se istaknu na utakmicama, kako bi dobili prednost u timu za narednu sezonu. Na taj način, ovi igrači mogu da održavaju i nivo timske motivacije i takmičarske napetosti, jer to vide kao priliku da se istaknu i dobiju bolju poziciju naredne godine, dok ostatak ekipe ostaje motivisan kao podrška manje iskusnim igračima.

2. Druga značajna strategija je postavljanje timskih izazova, odnosno postavljanje postojećih timskih ciljeva u novi okvir. Npr. ekipa koja nema mnogo prostora za pomeranje u klasifikaciji, ali želi da ostane iznad 10. mesta tokom sezone, i na taj način podigne motivaciju igrača. Čak i pobeda nad ekipom koju nikad ranije nisu pobedili, može da ima veoma važnu ulogu u motivaciji, kao i npr. ostvarivanje boljeg rezultata u odnosu na prethodne godine ili sezone, kako bi se pomoglo nekim igračima tima da dobiju pojedinačnu nagradu, kao što je najbolji strelac ili golman.

3. Postavljanje timskih izazova gde je svaki pojedinačni doprinos neophodan, podrazumeva i jednako važno, ali češće zanemareno, postavljanje individualnih ciljeva. Kako kaže poznati trener američkog fudbala Vins Lombardi „Individualna posvećenost grupnom naporu – to je ono što čini timski rad…”. Zaista, postavljanje individualnih ciljeva sportiste u sezoni je veoma važno jer, pre svega, zadržava fokus sportiste na onome što želi, ali i omogućava da se na svako naredno takmičenje/utakmicu gleda sa konkretnog i specifičnog aspekta. Naročito ukoliko su ti ciljevi javni i poznati  ostalima iz tima, svako može za sebe da proceni i stepen uključenosti kako bi podržao saigrača i, na taj način čak postavio i novi cilj za sebe. Na taj način sportista „potpisuje” pojedinačne ciljeve koje je postavio, ali ih istovremeno, na svoj način, uklapa u ispunjenje ciljeva kao timski poduhvat.

Može se reći da je, sa psihološkog stanovišta, motivacija temelj, a da postavljeni sportski ciljevi definišu sportistu i njegov sportski razvoj i uspeh.

Zamislite, međutim, trenutak kada ste postigli zacrtane ciljeve, a igra, još uvek, nije završena – šta onda? Recimo da ste na polovini sezone; ubacivanjem mlađih igrača napravili ste sjajan potez i do sada odneli veći broj pobeda, uključujući i prvu pobedu nad jednom rivalskom ekipom. Štaviše, Vi ste jedan od dva igrača iz tima koji su uspeli da obore i lični rekord u broju postignutih poena.  Ispunili ste, takoreći sve zacrtane ciljeve, a čeka vas još utakmica. Šta će održavati vašu motivaciju do kraja sezone?

Sada je pravi trenutak da napravimo razliku između:

ciljeva vezanih za ishod/učinak ili sportsko dostignuće u terminima rezultata koje tim nastoji da postigne (i u ovom slučaju je već postigao), poput osvajanja prvenstva, dobjanja određene pozicije itd.

– i procesnih ciljeva, koji se odnose na rad na fizičkom, tehničkom, strateškom, i psihološkom planu, a koji omogućavaju uslove da bi se postigli najbolji sportski rezultati.

Zašto je uopšte važno praviti ovu razliku u terminima ishoda/rezultata i procesa? Pre svega, rezultat jedne utakmice ne zavisi samo od spremnosti ekipe, već i od utreniranosti i strategije protivnika, čak i ako zanemarimo takozvane „na čijoj je strani sudija” uslove. Drugim rečima, kontrola koju imamo nad ishodom je relativno mala imajući u vidu činioce koji nam često nisu ni poznati, a u velikoj meri mogu uticati na rezultat.  Nasuprot tome, cilj koji se odnosi na razvoj određene veštine je gotovo sasvim pod našom kontrolom. Procesni ciljevi pružaju sportisti mogućnost da lično kontroliše sopstveni razvoj u postizanju cilja, da sam prati i ocenjuje sopstveni napredak. Dodatno, doživljaj kontrole koji imamo u vezi procesnih ciljeve ojačava naše samopouzdanje, podstiče našu motivaciju i pomaže nam da ostanemo koncentrisani i fokusirani. Pažnja usmerena na postizanje procesnih ciljeva, obezbediće i veću verovatnoću za dostizanje ciljeva koji su vezani za rezultat.

Evo kako to izgleda na konkrentnom primeru. Klasičan primer sportskih ciljeva može da glasi: „Želim da postignem dva gola na sledećoj utakmici”. To bi bio cilj ishoda. Umesto toga, da bismo pravilno postavili procesni cilj prvo treba da definišemo sledeće: „Koje akcije treba da preduzmem ili šta je to što bi trebalo da poboljšam ili na šta treba više da se fokusiram kako bih postigao taj cilj“? Na ovaj način, definišu se procesni ciljevi koji mogu da glase: „Usredsrediću se više na to da bolje ubacujem lopte s boka”. Kada se igrač koncentriše na akciju koju će izvršiti, a ne na krajnji rezultat, on pažnju usmerava isključivo na aktivnosti koje su relevantne za izvršavanje te akcije.

Za sam kraj, osvrnite se na trenutak, na sopstvenu motivaciju za bavljenje sportom. Koliko se promenila motivaciju u odnosu na to kada ste bili tek na početku? Da li su Vaši ciljevi danas usmereni na ishod ili na proces?

 

Pripremila: MSc Jelena Sokić, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Anketa za Fitnes Stav

16 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

U anketi je ponuđeno pet tema, a molimo vas da izaberete dve koje po vašem mišljenju zaslužuju najviše pažnje. Ukoliko u ponudi tema ne pronađete ono što ispunjava vaša očekivanja, molimo Vas da na predviđenom mestu upišete svoj predlog.

Fitnes Stav

16 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

Poštovane kolege i pratioci Fitnes Stav-a,

Tekuća godina bila je bogata različitim fitnes događanjima u kojima je realizovan veliki broj edukativnih sadržaja, počev od majskog Fitnes Stav-a na Tims-u, preko različitih tribina, javnih prezentacija, seminara isl., pa sve do sajma fitnesa u Bel-expo-centru bili smo zasipani raznovrsnim temama.

Pripremajući Fintes Stav 6 odlučili smo da planirani oktobarski Fitnes stav odložimo za maj 2018-e godine. Glavni razlog ovakvoj odluci jeste želja da u okviru tog događaja svim ljubiteljima fitnesa i pratiocima Fitnes Stav-a ponudimo što kvalitetnije i inovativnije teme, ali ih i aktivno uključimo.

Za realizaciju te namere veoma nam je dragocen vaš doprinos. Zato vas pozivamo da popunite kratku anketu koju ćete naći ovde i na taj način učestvujete u kreiranju sadržaja narednog Fitnes Stav-a.

U anketi je ponuđeno pet tema, a vi bi trebalo da izaberete dve koje po vašem mišljenju zaslužuju najviše pažnje. Ukoliko u ponudi tema ne pronađete ono što ispunjava vaša očekivanja, molimo Vas da na predviđenom mestu upišete svoj predlog.

U očekivanju konstruktivnog dijaloga – srdačno vas pozdravljamo!

Vaš Fitnes Stav

Fakultet za sport i turizam Tims, Novi sad

VALORIZACIJA PROGRAMA REKREATIVNOG PEŠAČENJA NAMENJENOG ŽENAMA SREDNJE DOBI

06 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

Različi programi pešačenja koji se redovno upražnjavaju kao sadržaji rekreacije u trajanju od najmanje 60 minuta, te odvijaju u prirodnom okruženju (pešačke staze pored reka, u šumi, na planini, i sl.) predstavljaju preporučenu fizičku aktivnost koja može ima izuzetno pozitivan utcaj na očuvanje i unapređenje zdravlja.

Tim istraživača sa Fakulteta za sport i turizam iz Novog Sada i Univerziteta RUND iz Moskve sprovelo je istraživanje u okviru rekreativnog programa „Pešačenjem do fruškogorskih manastira“ uz primenu Servej metoda. Cilj studije bio je da se izvrši procena nekih aspekata kvaliteta ovog programa na osnovu percepcije neposrednih učesnika. Analizom dobijenih rezultata, istraživači su otkrili da su učesnice visoko vrednovale većinu aspekata kvaliteta odabranog programa pešačenja. Nije zabeležena ni jedna signikantna razlika između skalarnih proseka dobijenih u različitim subuzorcima koji su formirani u odnosu na godine života i navike pešačenja kao redovne rekreativne aktivnosi.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

BELFIS – Sajam rekreacije i fitnesa

13 Sep 17
Živeti Zdravo
No Comments

Savez za rekreaciju i fitnes Srbije, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, organizuje u septembru mesecu prvi Sajam rekreacije i fitnesa – BelgradeFitness (BELFIS). Sajam će biti održan u BelEkspo centru 15, 16. i 17. septembra 2017. godine, dok će Evropski fitnes kongres, kao i određene predavačke sesije biti realizovane u kongresnim salama hotela Holidej IN.

Tokom tri sajamska dana, svi posetioci imaće priliku da se upoznaju sa svakim segmentom rekreacije i fitnesa – opremom, spravama i rekvizitima, suplementacijom, programima, edukacijom, inostranim srodnim organizacijama. Osim izložbenog tipskog sajamskog dela, programom su predviđene i aktivacije na bini i zona za vežbanje, kao i radionice sa posebnim programima kao što su pilates, joga i dr. Više od 60 aktivacija uživo na tri bine, kao i prezentacije vezane za fitnes, velnes, mešovite borilačke veštine, aktivnosti za decu, bodibilding … biće dostupni tokom trajanja sajma. Od konkretnih događaja koji posebno okupiraju pažnju fitnes branše, ali i javnosti uopšte vredi istaći VII Evropski fitnes kongres, predavanja vrhunskih stručnjaka (prof. dr Vladimir Koprivica, prof. dr Sergej Ostojić, prof. dr Dušan Perić …), Les Mils Kvoterli sa prezentacijama i radionicama ovog svetski poznatog provajdera grupnih fitnes programa, funkcionalnu zonu sa Kros fit vodovima, ali i radionicama na temu funkcionalnog treninga, nastupi najboljih domaćih i prezentera iz regiona (Tamara Ratković, Jasna Đokić, Irena Slovaček, Asja Petersen), brojne radionice, Čunga lunga dečija zona kao i akva zona …

Prvi dan Sajma, 15.09.2017. predviđen je za B2B, dok će preostala dva dana biti usmerena na posetioce. Očekuje se dolazak oko 10.000 ljudi i svi posetioci će dobiti određene poklone u vidu besplatnih članarina za vežbanje u klubovima, popusta za određene proizvode, potom nagrade iz bubnja i sl.

Sajmu su se odazvale gotovo sve institucije, klubovi, kompanije koje se posredno ili neposredno bave rekreacijom, fitnesom i zdravim životom – fakulteti sporta i fizičkog vaspitanja sa Univerziteta u Srbiji, međunarodne srodne organizacije kao što su DSSV (Nemačka), IHRSA (globalna), RiminiWellness (Italija), MŽ konsalting (Slovenija), proizvođači i prodavci opreme (Nike, Matrix, Cybex, Tehnogym, Precor…), proizvođači i prodavci suplemenata, farmaceutske kuće, klubovi.

Sajam okuplja široku ciljnu grupu različitih poslovnih profila, kao i veliki broj vežbača, instruktora i vlasnika klubova te verujemo da bi i Vaša kompanija imala interes za učešće na ovom jedinstvenom događaju u regionu koji promoviše sveobuhvatan sistem zdravog života i vrednosti.

Više o sajmu možete videti na: http://belgradefitness.rs/

Nove tendencije u dizajniranju trenažnog procesa mladih

29 Aug 17
Živeti Zdravo
, , ,
No Comments

Sve veća izloženost mladih sportista zahtevima koji često nisu usklađeni sa njihovim sposobnostima i trenutnom fizičkom pripremljenošću, posledica su tendencije ostvarivanja vrhunskih rezultata u seniorskom uzrastu.

U skladu sa tim, primetan je i trend značajnog povećanja organizovanih takmičarskih manifestacija za mlade sportiste, što je dalje povezano sa znatnim brojem sportskih povreda. S druge strane, kao rezultat modernog načina života, koji podrazumeva pasivno provođenje slobodnog vremena, deca i mladi često nisu dovoljno fizički pripremljeni za zahteve organizovane sportske aktivnosti. Neadekvatna fizička priprema, predstavlja faktor rizika u nastanku većine sportskih povreda mladih sportista, tako da fizička priprema u vidu treninga snage i nervno-mišićnog treninga predstavlja deo strategije u prevenciji takvih pojava.

Zanimljiv i informativan tekst o različitim aspektima fizičke pripreme mladih sportista i novim tendencijama na ovom polju možete pročitati ovde.

Psihologija i sport

25 Aug 17
Živeti Zdravo
No Comments

Sve ređe se u našoj sredini čuje komentar „Šta će sportisti psiholog?“. Dugo je psihologija kod nas bila rezervisana, po „narodskom“ mišljenju, samo za one sa problemima, pa je tako bilo i u oblasti sporta. Međutim, zahvaljujući sve većoj dostupnosti informacija, o sportskoj psihologiji se sve više govori i zna. Vrhunski sport je gotovo nemoguće zamisliti bez podrške sportske psihologije kojom se koristi trener ili, pak, stručnjak iz ove psihološke oblasti. Nadalje, sve smo svesniji činjenice da sportska psihologija nije rezervisana samo za vrhunski sport, ali još uvek nije sasvim jasno ko može da se bavi ovim poslom i gde je moguće steći neophodno obrazovanje iz ove oblasti. Kao ustanova koja se bavi akademskim obrazovanjem u oblasti psihologije sporta, Fakultet za sport i turizam može ponuditi odgovore na ova pitanja.

Šta spada u domen sportske psihologije? Wikipedia kaže da je sportska psihologija interdisciplinarna nauka koja se koristi znanjima iz više oblasti: biomehanike, fiziologije, kineziologije i, najviše, psihologije. Sva ova znanja su, zaista, potrebna kako bi se jednom sportisti ili sportskom timu pomoglo da budu optimalno pripremljeni za postizanje što boljih rezultata, kako u kontekstu takmičenja tako i u trenažnom procesu. Ono što je usko stručni domen sportske psihologije jeste odgovor na pitanje kako psihološki faktori utiču na sportske performanse, ali i kako vežbanje utiče na psihofiziološko stanje organizma. To možda zvuči jednostavno, ali da bi se zadovoljio ovaj cilj, potrebno je da sportski psiholog poznaje zakonitosti i mogućnosti razvoja za bavljenje sportom, jer se ne sme zaboraviti činjenica da se sportom bave različite generacije, pa i ljudi različitih psihofizičkih sposobnosti. Takođe, potrebno je poznavati specifične tehnike psihološke procene, tehnike mentalne pripreme sportista, motivaciju, pravila timskog rada i organizacije, fiziološke i psihološke zakonitosti motornog učenja, elementarne aspekte sportske medicine i još mnogo toga. U idealnom slučaju, poželjno bi bilo da sportski psiholog i sam ima iskustva u sportu, ali to nije od presudnog značaja. Ono što je važnije, jeste da pored postojanja specifičnih znanja vezanih za sportsku psihologiju, ova stručna osoba usavrši i osnovne tehnike psihološkog savetovanja i psihoterapije.

Čime se bavi sportski psiholog? Sport je širok pojam i može se odnositi, kako na fizičke i mentalne aktivnosti koje uključuju vrhunska takmičenja, tako i na rekreativne aktivnosti koje se upražnjavaju radi ličnog zdravlja i blagostanja. Psiholog može biti pomagač u praksi, deo stručnog tima zajedno sa trenerima i ostalim saradnicima ili istraživač u ovoj oblasti. U praksi, sportski psiholog pomaže sportistima da unaprede svoje veštine i rezultate, ali pomaže i njihovim trenerima u osmišljavanju strategija za dobru mentalnu pripremu sportiste, koja je važna, bar onoliko, koliko i fizička priprema. Psiholog se takođe, bavi i savetovanjem sportiste u oblasti njegovog mentalnog zdravlja, jer sport često podrazumeva suočavanje sa gubicima, neuspehom, probleme u komunikaciji unutar tima, tremu pred izlazak na takmičenje ili pred publiku, neadekvatnu motivaciju, suočavanje sa povredama, ali i zdrav i konstruktivan odnos prema uspehu, i još mnogo toga. Uloga psihologa može biti od posebnog značaja kada su grupni sportovi u pitanju, jer dobro funkcionisanje tima predstavlja preduslov za postizanje dobrih sportskih rezultata. Poslednjih godina popularno je i zanimanje životnog trenera (life coach) u oblasti sporta, koji pomaže sportistima tokom, i nakon, profesionalne karijere u razvoju ličnih potencijala neophodnih za kvalitetan i zdrav život.

Kako do znanja i diplome sportskog psihologa? S obzirom na to da se najveći deo potrebnog znanja za ovo zanimanje može naći u oblasti psihologije, onda je najbolje (bar u našim uslovima), usmeriti se na poslediplomske studije sportske psihologije nakon završenih osnovnih studija psihologije. U svetu su mogući i drugi načini, ali je i obrazovni sistem tamo drugačiji. Fakultet za sport i turizam – TIMS u Novom Sadu, omogućava studije na Master nivou iz oblasti Sportske psihologije, koje je moguće upisati nakon završenih osnovnih studija (Psihologija) ili uz polaganje neophodne razlike ispita, ukoliko se radi o završenim drugim osnovnim studijama, npr. sportu. Važno je istaći da je na Fakultetu moguć direktan kontakt sa sadašnjim i bivšim sportistima i vrhunskim trenerima, kao i drugim stručnjacima iz oblasti sporta koji su aktivno uključeni u rad na studijama fizičkog vaspitanja i sporta.

Doc.dr Stanislava Popov, Katedra za sport i psihologiju, TIMS