Author Archives: %s

HIDRATACIJA: Zašto je toliko važna?

23 Mar 18
Živeti Zdravo
No Comments

Masa ljudskog tela se, velikim delom (oko 60% kod odraslog čoveka), sastoji upravo od vode. Voda je sastavni deo svih ćelija i telesnih tečnosti u organizmu, te da bi neometano ostvarivali svoju funkciju, svakoj ćeliji, tkivu i organu u našem organizmu je neophodna voda. Količina vode zavisi od pola, starosti, konstitucije i telesne mase. Tako na primer, u telu odraslog muškarca od oko 70kg nalazi se nekih 40l vode, dok je kod žena procenat vode manji zbog nešto veće količine masnog tkiva.

Dnevni bilans vode

Dnevni bilans vode je uslovljen klimatskim uticajima, psihičkim stanjima, uzimanjem hrane i fizičkom aktivnošću. Tokom dana, najviše tečnosti se unosi unošenjem vode (oko1,2l), zatim tečnom hranom (oko1l), a u procesima metabolizma se stvara 150 – 250ml vode za 24h. Dakle, u toku dana se na taj način unese oko 2,4 – 2,5l vode. Sa druge strane, eliminacija vode tokom dana vrši se putem urina (oko 1,4l), znoja (100ml), izmeta (200ml), perspiracijom (perspiratio insensibilis) putem kože (oko 350ml) i preko pluća (350ml). Eliminacija vode mora biti u ravnoteži sa unosom, pa pri velikim gubicima, voda mora da se nadoknadi povećanim unosom.

Regulacija prometa vode

Regulacija prometa vode se obavlja zahvaljujući sušenju sluzokože usta i ždrela i opštim smanjenjem količine vode u telu. Na to stanje reaguju određeni centri u međumozgu, čijim se nadraživanjem kod ljudi javlja osećaj žeđi. U regulaciji prometa vode učestvuju jetra, bubrezi, neki hormoni i koža, odnosno znojne žlezde koje se u njoj nalaze. Dehidratacija predstavlja stanje u kojem je smanjen ukupni volumen telesnih tečnosti i nastaje nedovoljnim unosom tečnosti ili njenim prekomernim izlučivanjem. Ona može biti propratna pojava brojnih oboljenje, ali može biti i samostalni problem. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.

Kako prepoznajemo da smo dehidrirani?

Najčešći odgovor na ovo pitanje je žeđ, međutim, u određenim slučajevima, žeđ nije najpouzdaniji pokazatelj statusa hidriranosti. Na primer, kako starimo, reakcija na žeđ se smanjuje, pa tako deca imaju intenzivniji osećaj za žeđ nego odrasli, naročito oni preko 50 godina. Pored toga, vežbanje i zamor ili stres mogu takođe doprineti smanjenoj reakciji na žeđ.

Srećom, naše telo signalizira hidraciju i na drugi način. Dehidratacija je uzrokovana iscrpljenjem volumena vode u telu, pa naši bubrezi šalju informaciju telu da zadrži vodu, a to se odražava na izgled našeg urina. Tako, boja mokraće govori puno o statusu hidriranosti tela. Predlažemo da pogledate grafikon koji sledi.

Tekst pripremila: MSc Tatjana Jezdimirović, Fakultet za sport i turizam
Grafikon pripremio: MSc Jovan Plećaš, Fakultet za sport i turizam

KAKO MOTIVISATI EKIPU KADA SU CILJEVI VEĆ ISPUNJENI?

18 Jan 18
Živeti Zdravo
No Comments

Gotovo u svim kolektivnim sportovima (ali i individualnim) dođe trenutak u kome pojedine ekipe nastavljaju da dobijaju mečeve tek da bi „odbranili čast” ili da bi podigli, eventualno, jednu ili dve pozicije u klasifikaciji, ali čiji uspesi prestaju da imaju stvarni značaj. Primera radi, zamislite ekipu na sredini tabele koja zna da, čak i u slučaju nekoliko izgubljenih ili dobijenih utakmica, neće pretrpeti (značajno) pomeranje na listi. Drugim rečima, uložen trud više ne odgovara dostizanju krajnjih granica i postizanju zadatih sportskih ciljeva. Iako motivacija vezana za održavanje pozicije može biti dovoljna za neke sportiste, najčešće elitne sportiste koji su na vrhu liste, takve situacije karakterišu značajan gubitak konkurentske napetosti.

Ogroman trud i vreme uloženi u definisanje osnovnih vrednosti i prioriteta tima, definisanje misije i vizije, pa i kreiranje fleksibilnije strategije – vrlo lako će ostati tek uzaludni pokušaj u postizanju sportskih rezultata, ukoliko članovi tima nisu dovoljno motivisani. Ako se njihov kolektivni stav svodi na  „Koga briga da li ćemo pobediti ili izgubiti?”, onda je igra unapred izgubljena.

Šta možemo učiniti da tim ostane što je moguće više fokusiran i motivisan u narednim mečevima, održavajući konkurenciju?

1. Jedan od uobičajenih načina ili strategija na koju se treneri oslanjaju jeste da koriste igrače koji u većem delu sezone nisu bili  „glavna tema medija” ili mlade igrače koji pokušavaju da se istaknu na utakmicama, kako bi dobili prednost u timu za narednu sezonu. Na taj način, ovi igrači mogu da održavaju i nivo timske motivacije i takmičarske napetosti, jer to vide kao priliku da se istaknu i dobiju bolju poziciju naredne godine, dok ostatak ekipe ostaje motivisan kao podrška manje iskusnim igračima.

2. Druga značajna strategija je postavljanje timskih izazova, odnosno postavljanje postojećih timskih ciljeva u novi okvir. Npr. ekipa koja nema mnogo prostora za pomeranje u klasifikaciji, ali želi da ostane iznad 10. mesta tokom sezone, i na taj način podigne motivaciju igrača. Čak i pobeda nad ekipom koju nikad ranije nisu pobedili, može da ima veoma važnu ulogu u motivaciji, kao i npr. ostvarivanje boljeg rezultata u odnosu na prethodne godine ili sezone, kako bi se pomoglo nekim igračima tima da dobiju pojedinačnu nagradu, kao što je najbolji strelac ili golman.

3. Postavljanje timskih izazova gde je svaki pojedinačni doprinos neophodan, podrazumeva i jednako važno, ali češće zanemareno, postavljanje individualnih ciljeva. Kako kaže poznati trener američkog fudbala Vins Lombardi „Individualna posvećenost grupnom naporu – to je ono što čini timski rad…”. Zaista, postavljanje individualnih ciljeva sportiste u sezoni je veoma važno jer, pre svega, zadržava fokus sportiste na onome što želi, ali i omogućava da se na svako naredno takmičenje/utakmicu gleda sa konkretnog i specifičnog aspekta. Naročito ukoliko su ti ciljevi javni i poznati  ostalima iz tima, svako može za sebe da proceni i stepen uključenosti kako bi podržao saigrača i, na taj način čak postavio i novi cilj za sebe. Na taj način sportista „potpisuje” pojedinačne ciljeve koje je postavio, ali ih istovremeno, na svoj način, uklapa u ispunjenje ciljeva kao timski poduhvat.

Može se reći da je, sa psihološkog stanovišta, motivacija temelj, a da postavljeni sportski ciljevi definišu sportistu i njegov sportski razvoj i uspeh.

Zamislite, međutim, trenutak kada ste postigli zacrtane ciljeve, a igra, još uvek, nije završena – šta onda? Recimo da ste na polovini sezone; ubacivanjem mlađih igrača napravili ste sjajan potez i do sada odneli veći broj pobeda, uključujući i prvu pobedu nad jednom rivalskom ekipom. Štaviše, Vi ste jedan od dva igrača iz tima koji su uspeli da obore i lični rekord u broju postignutih poena.  Ispunili ste, takoreći sve zacrtane ciljeve, a čeka vas još utakmica. Šta će održavati vašu motivaciju do kraja sezone?

Sada je pravi trenutak da napravimo razliku između:

ciljeva vezanih za ishod/učinak ili sportsko dostignuće u terminima rezultata koje tim nastoji da postigne (i u ovom slučaju je već postigao), poput osvajanja prvenstva, dobjanja određene pozicije itd.

– i procesnih ciljeva, koji se odnose na rad na fizičkom, tehničkom, strateškom, i psihološkom planu, a koji omogućavaju uslove da bi se postigli najbolji sportski rezultati.

Zašto je uopšte važno praviti ovu razliku u terminima ishoda/rezultata i procesa? Pre svega, rezultat jedne utakmice ne zavisi samo od spremnosti ekipe, već i od utreniranosti i strategije protivnika, čak i ako zanemarimo takozvane „na čijoj je strani sudija” uslove. Drugim rečima, kontrola koju imamo nad ishodom je relativno mala imajući u vidu činioce koji nam često nisu ni poznati, a u velikoj meri mogu uticati na rezultat.  Nasuprot tome, cilj koji se odnosi na razvoj određene veštine je gotovo sasvim pod našom kontrolom. Procesni ciljevi pružaju sportisti mogućnost da lično kontroliše sopstveni razvoj u postizanju cilja, da sam prati i ocenjuje sopstveni napredak. Dodatno, doživljaj kontrole koji imamo u vezi procesnih ciljeve ojačava naše samopouzdanje, podstiče našu motivaciju i pomaže nam da ostanemo koncentrisani i fokusirani. Pažnja usmerena na postizanje procesnih ciljeva, obezbediće i veću verovatnoću za dostizanje ciljeva koji su vezani za rezultat.

Evo kako to izgleda na konkrentnom primeru. Klasičan primer sportskih ciljeva može da glasi: „Želim da postignem dva gola na sledećoj utakmici”. To bi bio cilj ishoda. Umesto toga, da bismo pravilno postavili procesni cilj prvo treba da definišemo sledeće: „Koje akcije treba da preduzmem ili šta je to što bi trebalo da poboljšam ili na šta treba više da se fokusiram kako bih postigao taj cilj“? Na ovaj način, definišu se procesni ciljevi koji mogu da glase: „Usredsrediću se više na to da bolje ubacujem lopte s boka”. Kada se igrač koncentriše na akciju koju će izvršiti, a ne na krajnji rezultat, on pažnju usmerava isključivo na aktivnosti koje su relevantne za izvršavanje te akcije.

Za sam kraj, osvrnite se na trenutak, na sopstvenu motivaciju za bavljenje sportom. Koliko se promenila motivaciju u odnosu na to kada ste bili tek na početku? Da li su Vaši ciljevi danas usmereni na ishod ili na proces?

 

Pripremila: MSc Jelena Sokić, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Izuvanje, pa na put!

01 Nov 17
Živeti Zdravo
No Comments

Dobro poznati osećaj kada bosim stopalima dodirnemo kamenčiće, travu ili zrnca peska, kod većine nas izaziva milinu, ali pored uživanja, hodanje bez obuće našem organizmu donosi i mnoštvo benefita. Za neke od njih verovatno niste ni znali.

Nekada su ljudi imali daleko manje problema sa bolovima u kičmi, držanjem i kretanjem, a jedan od razloga je upravo to što su imali puno više fizičkog kontakta sa prirodom i nisu poznavali obuću u koju mi uskačemo svakog jutra, a od nje se rastajemo tek pred sam odlazak u krevet.

Naša planeta ima sopstveno električno polje, pa hodanjem bez obuće absorbujemo određenu količinu njenih negativno naelektrisanih čestica, čime se uspostavlja balans sa pozitivnim naelektrisanjem u našem telu. Organizam bi tako dobijao energiju potrebnu za ispravno i uravnoteženo funkcionisanje.

Ovaj prirodni proces dovodi do neutralizacije elektriciteta u našim telima što vrlo brzo ublažava simptome i utiče na prevenciju mnogih bolesti, a doprinosi i jačanju imunog sistema. Priroda nudi izobilje antioksidanasa koji su organizmu potrebni u borbi protiv bolesti, pa tu priliku nikako ne treba propustiti. Doktor Gari Švarc (Gary Schwartz), profesor psihologije i medicine na Univerzitetu Arizona, čak tvrdi da je uzemljavanje jednako bitno kao sunčeva svetlost, voda, vazduh i vitamini, pa se u naučno-popularnoj literaturi neretko pojavljuje termin „Vitamin Z“ (Zemlja), koji se smatra karikom koja nam u poslednje vreme često nedostaje.

Dovoljno je hodati bez obuće jednom ili dva puta nedeljno i naše telo će biti mnogo snažnije, a imunitet daleko jači!

Hodanjem po pesku, travi ili kamenju, vršimo energičnu akupresuru određenih tačaka na stopalima koje su direktno povezane sa našim unutrašnjim organima, što pozitivno utiče na protok energije i oslobađa od stresa, koji se smatra jednim od osnovnih uzročnika srčanih i brojnih drugih oboljenja. Da bismo aktivirali ove „kritične” tačke, neophodno je da svaki dan, barem pet minuta, masiramo stopala ili, jednostavno, prošetamo bosi! Takođe, kontakt stopala i tla pozitivno utiče na regulaciju hormonskog disbalansa, poboljšava kvalitet sna, ublažava hronične bolove, hipertenziju, simptome astme i povišenog nivoa šećera u krvi.

Energija koju sa Zemljom razmenjujemo hodajući, obnavlja zalihe u ljudskom telu i, kako stručnjaci kažu, to nas podmlađuje, bolje i brže od bilo kakvog farmaceutskog proizvoda, a pored toga je i besplatno!

U svetu postoji nekoliko turističkih agencija koje nude bosonoge ture. Jedna agencija iz Australije turiste vodi na treking kroz šumu uz potpuno uspostavljanje veze sa prirodom. U Panami se gosti vode u bosonogi obilazak najpopularnijih turističkih atrakcija, dok su se u Velikoj Britaniji dosetili da turiste animiraju i golonogim šetanjem po gradskim parkovima.

Bosonoge ture – šta je to?

Barefoot trails, Barefoot walks i Barefoot parks različita su imena za istu stvar – uređene prostore koji posetiocima pružaju mogućnost da se stope sa prirodom i uživaju hodajući bosi.

U pitanju je atrakcija u vidu staze po kojoj, hodajući bez obuće ili dodirujući je rukama, možete osetiti određene nadražaje koji deluju opuštajuće i stimulišu prirodne procese u organizmu.

Ušuškan među vrhovima Švajcarskih Alpa nalazi se Hajdiland (Heidiland), turistički region čiji su nam pejsaži poznati iz kadrova čuvene serije o devojčici Hajdi iz 1977. godine. Danas se ova regija može pohvaliti time što godišnje ugosti preko milion turista. Jedna od najpopularnijih atrakcija ove destinacije je upravo, 650 metara duga, kružna staza koja sadrži različite teksture podloge namenjene stopalima i dlanovima posetilaca. Pri njenoj izgradnji vršen je minimalan uticaj na prirodno okruženje, jer je korišćen isključivo kamen prikupljen u okolini i komadići lokalnih vrsta drveta.

Hodanje po ovakvoj podlozi je nesvakidašnje iskustvo za telo, um i duh za svakoga ko želi da „napuni baterije”. Pored staze su postavljene table sa savetima za što efikasnije kretanje, a ulaz se ne naplaćuje. Kao u Hajdino vreme, ovde možete preći reku skakućući po malim ostrvima napravljenim od materijala koji pružaju različite vrste osećaja na koži.

U poslednjih dvadeset godina u Evropi je izgrađeno stotinak ovakvih staza. One su većinom kružne i duge do 5 kilometara. Na početku, odnosno kraju svake od njih, nalaze se ormarići za obuću i nepotrebni prtljag, ali i česma za pranje ruku i nogu po završetku šetnje.

Turisti mogu uživati preskačući potoke, balansirajući na deblima, upadajući u meku mahovinu i opalo lišće… ovaj fenomen se u svetu popularno naziva Barefoot hiking.

U Austriji, u mestu St. Urlich, postoji staza duga 2 km koju čine 22 različite podloge, dok u Tirolu postoji tematski park Hexenwasser (Veštičija voda), sa stazom dugom 2km, vidikovcima i restoranima u kojima preovlađuju bosonogi gosti.

Danci, u mestu Rødekro, imaju park u kome posetioci hodaju bez obuće po različitim podlogama među kojima su i one prekrivene vodom, ali i one koje zahtevaju malo upornosti i vežbi ravnoteže. Sličan lokalitet imaju i Francuzi, u gradu Orbey. Staza Sentier pieds nus du Lac Blanc duga je 1,2 km, dok je u Bretanji, staza Réveille tes pieds, duga 1km, ali ima čak 45 različitih vrsta podloga.

U Nemačkoj, u mestu Dornstetten, možete posetiti park sa 2,4km dugom stazom koja vodi kroz šumu i livade, a u ovoj zemlji se nalazi i „Park svih čula” (Park mit allen Sinnen) sa 2,1km dugom stazom koju, pored izazova za čulo dodira, prate izazovi i za oči, uši i nos. Sličan koncept može se pronaći i u Sloveniji, u Parku prirode Logarska dolina, gde u čarima šumskog ambijenta mogu uživati i slepe i slabovide osobe, ali i osobe u invalidskim kolicima.

Nadomak nemačke banje Bad Orb nalazi se 4,5 km duga staza koja prati potok i povremeno se s njim i ukršta, a prelazi preko vode su prekriveni različitim vrstama podlogama uz nekoliko izazovnih sprava za balansiranje. Ovo je ujedno i najduža bosonoga staza u Nemačkoj. Mesto Egestorf poseduje park sa 2,7km staze kroz šumu sa čak 60 stanica među kojima su i one ispunjene blatom i vodom, a prva ovog tipa u Nemačkoj je staza nadomak banje Sobernheim, koja ima i sekvence ispunjene glinom, kao i jedan viseći most koji je zabranjeno prelaziti obuven.

U Mađarskoj se može posetiti park Mezítlábas sa stazom koja broji preko 20 različitih vrsta podloga i više sprava za balansiranje. U Velikoj Britaniji, u mestu Stoke-on-Trent, nalazi se tematski park Trentham, sa kilometar dugom stazom od različitih podloga uključujući blato i vodu, a tu je i igralište za decu i zanimljiv lavirint za igru.

Ako odlučite da počnete da hodate bosi, počnite polako, na mekoj podlozi kao što je pesak. Kada mišići i zglobovi malo očvrsnu, a koža na tabanima zadeblja, postepeno provodite sve više vremena bez obuće i menjajte teksture podloga. Budite istrajni, stimulišite krvotok, poboljšajte zdravlje i naoružajte se pozitivnom energijom.

Pretpostavljamo da ste se već izuli…

Tekst priredila:
dr Ivana Mišković
Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Anketa za Fitnes Stav

16 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

U anketi je ponuđeno pet tema, a molimo vas da izaberete dve koje po vašem mišljenju zaslužuju najviše pažnje. Ukoliko u ponudi tema ne pronađete ono što ispunjava vaša očekivanja, molimo Vas da na predviđenom mestu upišete svoj predlog.

Fitnes Stav

16 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

Poštovane kolege i pratioci Fitnes Stav-a,

Tekuća godina bila je bogata različitim fitnes događanjima u kojima je realizovan veliki broj edukativnih sadržaja, počev od majskog Fitnes Stav-a na Tims-u, preko različitih tribina, javnih prezentacija, seminara isl., pa sve do sajma fitnesa u Bel-expo-centru bili smo zasipani raznovrsnim temama.

Pripremajući Fintes Stav 6 odlučili smo da planirani oktobarski Fitnes stav odložimo za maj 2018-e godine. Glavni razlog ovakvoj odluci jeste želja da u okviru tog događaja svim ljubiteljima fitnesa i pratiocima Fitnes Stav-a ponudimo što kvalitetnije i inovativnije teme, ali ih i aktivno uključimo.

Za realizaciju te namere veoma nam je dragocen vaš doprinos. Zato vas pozivamo da popunite kratku anketu koju ćete naći ovde i na taj način učestvujete u kreiranju sadržaja narednog Fitnes Stav-a.

U anketi je ponuđeno pet tema, a vi bi trebalo da izaberete dve koje po vašem mišljenju zaslužuju najviše pažnje. Ukoliko u ponudi tema ne pronađete ono što ispunjava vaša očekivanja, molimo Vas da na predviđenom mestu upišete svoj predlog.

U očekivanju konstruktivnog dijaloga – srdačno vas pozdravljamo!

Vaš Fitnes Stav

Fakultet za sport i turizam Tims, Novi sad

VALORIZACIJA PROGRAMA REKREATIVNOG PEŠAČENJA NAMENJENOG ŽENAMA SREDNJE DOBI

06 Oct 17
Živeti Zdravo
No Comments

Različi programi pešačenja koji se redovno upražnjavaju kao sadržaji rekreacije u trajanju od najmanje 60 minuta, te odvijaju u prirodnom okruženju (pešačke staze pored reka, u šumi, na planini, i sl.) predstavljaju preporučenu fizičku aktivnost koja može ima izuzetno pozitivan utcaj na očuvanje i unapređenje zdravlja.

Tim istraživača sa Fakulteta za sport i turizam iz Novog Sada i Univerziteta RUND iz Moskve sprovelo je istraživanje u okviru rekreativnog programa „Pešačenjem do fruškogorskih manastira“ uz primenu Servej metoda. Cilj studije bio je da se izvrši procena nekih aspekata kvaliteta ovog programa na osnovu percepcije neposrednih učesnika. Analizom dobijenih rezultata, istraživači su otkrili da su učesnice visoko vrednovale većinu aspekata kvaliteta odabranog programa pešačenja. Nije zabeležena ni jedna signikantna razlika između skalarnih proseka dobijenih u različitim subuzorcima koji su formirani u odnosu na godine života i navike pešačenja kao redovne rekreativne aktivnosi.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Kako putovanja utiču na naše zdravlje?

28 Sep 17
Živeti Zdravo
No Comments

Tim psihologa sa univerziteta Tempere u Finskoj sproveo je interesantnu studiju kojom su ispitivane emocije koje turisti doživljavaju na putovanjima.

Psiholog Dr Jessica de Bloom, koordinator ovog istraživanja, izjavila je da su njene kolege istraživači došle do zanimljivih podataka od kojih turistička industrija može imati velike koristi.

Rezultati su pokazali da su ljudi koji često putuju, ne samo fizički zdraviji, nego su i srećniji od osoba koje to ne čine. Ispitanici koji su izjavili da radije troše novac na porodične odmore i vikend izlete, pokazali su se psihički stabilnijim, zadovoljniji sobom i srećnijim od onih koji novac troše na materijalna dobra, kao što su nakit, garderoba i elektronski uređaji.

Kako Dr de Bloom tvrdi, čin kupovine materijalnih dobara donosi intenzivno, ali veoma kratkotrajno uzbuđenje, koje se ne može upoređivati sa iskustvima i uspomenama koje se stiču tokom, na primer, ronjenja u Crvenom moru ili nakon uspona na vrh neke visoke planine. Objašnjenje ove pojave se krije u činjenici da utisci i uspomene na događaje koje ljudi lično dožive i u koje su uložili neki trud nemaju rok trajanja (za razliku od elektronskih aparata i sl.), ne mogu se ukrasti niti otuđiti od vlasnika, ne kvare se i „nose se“ uvek i svuda sa sobom, te da predstavljaju najveće bogatstvo koje čovek može posedovati.

Povremeni prekidi svakodnevnih rutina, takođe pozitivno utiču na zdravlje. Naučno je dokazano da ljudi koji tokom dužeg vremenskog perioda ne napuštaju mesto boravka, ne unose novine u svoje svakodnevne aktivnosti i ne putuju tokom godišnjeg odmora, imaju slabije zdravstveno stanje i kraći očekivani životni vek u odnosu na one koji to čine!

Lekari čak savetuju da je po zdravlje bolje korišćenje većeg broja kraćih odmora tokom godine, nego jednog dužeg. Dr de Bloom to upoređuje sa fiziološkim procesom spavanja i objašnjava da kao što ne možemo dugo odlagati san ili fizički odmor u toku dana, tako ni jedan dvonedeljni, letnji odmor ne može kompenzovati sav umor i stres koji se u organizmu nakupi tokom čitave godine. Da bismo pravilno održavali ravnotežu tela i uma, potrebno je da redovno spavamo, ali isto tako i da redovno putujemo, bez obzira na udaljenost i vrstu destinacije za koju se odlučimo, smatra ona.

Finskom studijom je uočena još jedna zanimljivost, a to je da se 17% ispitanika žalilo na lošije emotivno stanje tokom odmora nego u fazama pripreme i iščekivanja istog. Kao mogući razlozi za to se navode stres zbog troškova i obaveza oko organizacije, promena okruženja, prevelika ili nerealna očekivanja, iznenadna bolest ili uticaj promene klime na organizam. Kako bismo pomogli sebi i svojim saputnicima u prevazilaženju tih problema, predlaže se osmišljavanje različitih dnevnih aktivnosti, uz koje će vreme „proleteti“, a nelagodnosti biti potisnute u drugi plan.

Takođe, primećeno je i da poslednji dan na putovanju često u značajnoj meri utiče na opšti utisak koji imamo po povratku. Stoga, stručnjaci preporučuju da se pakovanje kofera i eventualne neodložne obaveze izvrše pretposlednjeg dana boravka, kako bi onaj poslednji, bio rezervisan samo za uživanje i sumiranje utisaka. Na taj način bi se izbegli i eventualni stresovi u slučaju da dođe do stiske s vremenom.

 

Teskt priredila: 

MSc Ivana Mišković, Fakultet za sport i turizam

BELFIS – Sajam rekreacije i fitnesa

13 Sep 17
Živeti Zdravo
No Comments

Savez za rekreaciju i fitnes Srbije, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, organizuje u septembru mesecu prvi Sajam rekreacije i fitnesa – BelgradeFitness (BELFIS). Sajam će biti održan u BelEkspo centru 15, 16. i 17. septembra 2017. godine, dok će Evropski fitnes kongres, kao i određene predavačke sesije biti realizovane u kongresnim salama hotela Holidej IN.

Tokom tri sajamska dana, svi posetioci imaće priliku da se upoznaju sa svakim segmentom rekreacije i fitnesa – opremom, spravama i rekvizitima, suplementacijom, programima, edukacijom, inostranim srodnim organizacijama. Osim izložbenog tipskog sajamskog dela, programom su predviđene i aktivacije na bini i zona za vežbanje, kao i radionice sa posebnim programima kao što su pilates, joga i dr. Više od 60 aktivacija uživo na tri bine, kao i prezentacije vezane za fitnes, velnes, mešovite borilačke veštine, aktivnosti za decu, bodibilding … biće dostupni tokom trajanja sajma. Od konkretnih događaja koji posebno okupiraju pažnju fitnes branše, ali i javnosti uopšte vredi istaći VII Evropski fitnes kongres, predavanja vrhunskih stručnjaka (prof. dr Vladimir Koprivica, prof. dr Sergej Ostojić, prof. dr Dušan Perić …), Les Mils Kvoterli sa prezentacijama i radionicama ovog svetski poznatog provajdera grupnih fitnes programa, funkcionalnu zonu sa Kros fit vodovima, ali i radionicama na temu funkcionalnog treninga, nastupi najboljih domaćih i prezentera iz regiona (Tamara Ratković, Jasna Đokić, Irena Slovaček, Asja Petersen), brojne radionice, Čunga lunga dečija zona kao i akva zona …

Prvi dan Sajma, 15.09.2017. predviđen je za B2B, dok će preostala dva dana biti usmerena na posetioce. Očekuje se dolazak oko 10.000 ljudi i svi posetioci će dobiti određene poklone u vidu besplatnih članarina za vežbanje u klubovima, popusta za određene proizvode, potom nagrade iz bubnja i sl.

Sajmu su se odazvale gotovo sve institucije, klubovi, kompanije koje se posredno ili neposredno bave rekreacijom, fitnesom i zdravim životom – fakulteti sporta i fizičkog vaspitanja sa Univerziteta u Srbiji, međunarodne srodne organizacije kao što su DSSV (Nemačka), IHRSA (globalna), RiminiWellness (Italija), MŽ konsalting (Slovenija), proizvođači i prodavci opreme (Nike, Matrix, Cybex, Tehnogym, Precor…), proizvođači i prodavci suplemenata, farmaceutske kuće, klubovi.

Sajam okuplja široku ciljnu grupu različitih poslovnih profila, kao i veliki broj vežbača, instruktora i vlasnika klubova te verujemo da bi i Vaša kompanija imala interes za učešće na ovom jedinstvenom događaju u regionu koji promoviše sveobuhvatan sistem zdravog života i vrednosti.

Više o sajmu možete videti na: http://belgradefitness.rs/

Nove tendencije u dizajniranju trenažnog procesa mladih

29 Aug 17
Živeti Zdravo
, , ,
No Comments

Sve veća izloženost mladih sportista zahtevima koji često nisu usklađeni sa njihovim sposobnostima i trenutnom fizičkom pripremljenošću, posledica su tendencije ostvarivanja vrhunskih rezultata u seniorskom uzrastu.

U skladu sa tim, primetan je i trend značajnog povećanja organizovanih takmičarskih manifestacija za mlade sportiste, što je dalje povezano sa znatnim brojem sportskih povreda. S druge strane, kao rezultat modernog načina života, koji podrazumeva pasivno provođenje slobodnog vremena, deca i mladi često nisu dovoljno fizički pripremljeni za zahteve organizovane sportske aktivnosti. Neadekvatna fizička priprema, predstavlja faktor rizika u nastanku većine sportskih povreda mladih sportista, tako da fizička priprema u vidu treninga snage i nervno-mišićnog treninga predstavlja deo strategije u prevenciji takvih pojava.

Zanimljiv i informativan tekst o različitim aspektima fizičke pripreme mladih sportista i novim tendencijama na ovom polju možete pročitati ovde.