Author Archives: %s

Aktivan životni stil, fizička aktivnost i mogući rizici

02 Mar 17
Živeti.Zdravo
No Comments

Negativan uticaj smanjenog kretanja (hipokinezija) i opšte neaktivnosti (sedenterno ponašanje), u biološkom smislu dovodi se u vezu sa sve većim porastom prekomerne telesne mase (gojaznost), povećanjem broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (dijabetes melitus tipa 2, osteoporoza, hipertenzija, kancer i dr.), koje se nežalost ne identifikuju samo u populaciji odraslih, već sve više i u populaciji mladih, pa i dece. Kako bi se predupredilo zdravlje pojedinca, koje je ujedno i značajan resurs društva u celosti, relevantne institucije sve češće ukazuju i promovišu značaj životnog stila, a posebno aktivnog životnog stila.

Elementi životnog stila dovode se u vezu sa higijensko-dijetetskim režima pod kojima se podrazumeva, balansirana ishrana, san i navike koje se povezuju sa zavisnošću (alkohol, narkotici, duvan), kao i faktori stresa, i uticaja fizičke aktivnosti na čoveka. Fizička aktivnost ima uticaj na čoveka, i to na sve tri komponente njegovog bića, biološku, psihološku i socijalnu. Tako posmatrano, fizička aktivnost nije samo značajan riziko faktor po biološko zdravlje, već kao osnovni element aktivnog životnog stila doprinosi uključenosti osobe u različite socijalne interakcije.

Fizička aktivnost kao širok pojam podrazumeva i veliki broj usluga u kojima se nude različiti programi telesnog vežbanja, a razlozi zbog kojih se fizička aktivnost ne mora uvek dovoditi u vezu sa zdravljem pojedinca, mogu biti mnogobrojni. Poznato je da participiranje u sportu, naročito vrhunskom, za prioritet nema pozitivne benefite po zdravlje već prvenstveno vrhunski rezultat. Sa druge strane, pojedini grupni programi sportske rekreacije, pogotovo programske aktivnosti po principu franšize iz sfere fitnes industrije, za imperativ postavljaju dinamiku, metod rada pa i izbor muzike koji je strogo u skladu sa licencom. Takvi programi teško mogu ispuniti cilj vežbanja svih učesnika grupe. Izazovi grupnih programa koji se ne mogu dovesti u pozitivnu vezu sa zdravstvenim benefitima po vežbača, mogu biti različiti. Primera radi, pojedinac bira program uslovno rečeno zbog „trenda”, pa se tako može uključiti u neadekvatnu grupnu aktivnost koja nije u skladu sa njegovim zdravstvenim statusom. Izazovi se mogu dovesti i u vezu sa ponekad prevelikim broj učesnika po grupi, te nemogućnosti dovoljne kontrole u procesu vežbanja, ali i neadekvatnim ili nedovoljno primenljivim metodama zdravstvenog skriniga vežbača i sl.

Treba pomenuti da jedan broj vežbača, rekreativca bira individualnu aktivnost vežbajući u teretanama. Njihov trening više ili manje može biti pod nadzorom trenera, pa su vežbačima dostupni mnogobrojni trenažeri i sprave čija primena može biti kontraindikovana po njihov zdravstveni status. Isti slučaj je i sa samoinicijativnim oblicima vežbanja izvan fitnes centra, teretane ili nekog sportsko-rekreativnog kluba, gde vežbači koriste uglavnom otvorene prostorne resurse (teretane na otvorenom i dr.) ne vodeći dovoljno računa o izboru kretne aktivnosti u smislu resura i sopstvenog fizičkog statusa. Tako, možemo sresti rekrativce koji primenjuju kretnu aktivnost trčanja na neprimerenoj podlozi (asfalt), ili vežbače koji prave loš izbor vežbe, odnosno trenažera, a u odnosu na njihov fizički status (loša fizička kondicija). Loš izbor vežbe ili trenažera, povezuje se angažovanjem segmenata tela koji ne bi trebalo da budu aktivirani pri vežbanju, pa tako dolazi do nepravilnog izvođenja vežbe, koje svakako ima više štete po zdravlje nego koristi. Jedan od značajnih faktora po zdravlje prilikom izvođenja aktivnosti na otvorenom je i uticaj ambijentalnih faktora. Pojedini vežbači, neželeći da naruše kontinuitet vežbanja, izlažu se lošim klimatskim uslovima, ne samo u smislu neodgovarajuće temperature vazduha, već i aerozagađenju, naročiti u urbanim sredinama. Dakle, ukoliko želimo da aktivan životni stil u kojem dominira fizička aktivnost povezana sa zdravljem, bude deo naše svakodnevnice, moramo se informisati o programu telesnog vežbanja koji bi trebalo upotpunosti da bude u skladu sa trenutnim zdravstvenim statusom, ali i željemo pojedinca da učestvuje u grupnom ili individualnom programu.

 

 

Tekst pripremila: Doc. dr Romana Romanov, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, Srbija

Turizam u funkciji zdravlja

21 Feb 17
Živeti.Zdravo
, , ,
No Comments

Odnos između turizma i zdravlja se intenzivno proučava u proteklih deset godina, što je u skladu sa trendom sve većeg posvećivanja prevenciji bolesti i tehnikama kojima se ona postiže. Uticaj turizma na zdravlje ogleda se u smanjenju stresa, poboljšanju kvaliteta sna i smanjenju rizika od kardio-vaskularnih bolesti. Naime, dokazano je da češća, kraća putovanja u prirodu doprinose smanjenju nivoa stresa i pomažu u upravljanju stresom. Takođe, istraživanja pokazuju da se na putovanjima postiže bolji kvalitet sna, koji pomaže da se telo i um brže regenerišu. Iz ugla kardio-vaskularnih bolesti, iz istraživanja koje je sprovedeno na muškarcima od 35 do 57 godina, pokazano je da oni koji idu na godišnje odmore imaju 21% manje šanse da umru u narednih devet godina, kao I 32% manje šanse da umru od koronarne bolesti srca. Pored ovih očigldenih medicinskih koristi, putovanja doprinose i poboljšanju psihološkog stanja ljudi, podstičući osobine kao što su samopouzdanje, samoprihvatanje, optimizam i subjektivno blagostanje.

 

Tekst priredila: Ivana Volić

Originalni članak: Filep, S. (2014). Consider Prescribing Tourism. Journal of Travel Medicine, 21 (3), 150–152. (https://academic.oup.com/jtm/article-lookup/doi/10.1111/jtm.12104)

Najava – Fitnes Stav 5 – Fitnes / Snaga / Kvalitet života

20 Nov 16
Živeti.Zdravo
No Comments

Fakultet za sport i turizam – TIMS

Savez za rekreaciju i fitnes Srbije – SRFS

MAJ 2017. godina

 

Na ovogodišnjem Fitnes Stavu koji nas očekuje u maju, govoriće eminentni stručnjaci iz oblasti kineziologije, medicine, biohemije i psihologije. Očekuju nas četiri teorijska predavanja i tri praktične radionice gde će učesnici moći da čuju najnovije informacije i aktuelnosti u fitnesu. Uskoro više informacija.

Fitnes stav 4 – Vežbanje i gojaznost

10 Nov 16
Živeti.Zdravo
No Comments

U saradnji sa Savezom za rekreaciju i fitnes Srbije, Fakultet za sport i turizam organizovao je, 05. novembra 2016. godine, peti po redu, jednodnevni stručno-naučni skup Fitnes Stav 4. Na ovaj način nastavlja se tradicija analize aktuelnih tema iz oblasti fitnesa i promovisanje povezanosti nauke i struke u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja.

Predsednik saveta Fakulteta, prof. dr Zlatko Ahmetović, je na samom početku skupa govorio o kineziološkom i društvenom kontekstu gojaznosti, osvrnuvši se na sve veću prisutnost pomenutog fenomena, koji predstavlja značajan zdravstveni i društveni problem u mnogim delovima sveta. Nakon toga, dr Mladen Prvulović, upoznao je prisutne sa fiziološkim i patofiziološkim aspektima gojaznosti, ukazujući na uzroke, ali i posledice do kojih ona može da dovede. Kako je naglasila prof. dr Jagoda Jorga, prekomerna uhranjenost i gojaznost su termini koji se često koriste kao sinonimi, što oni zapravo nisu. Gojaznost je hronična metabolička bolest, u najvećem broju slučajeva, praćena i mnogim drugim hroničnim oboljenjima, dok je prekomerna uhranjenost definisana indeksom uhranjenosti (BMI) bez komplikacija. Osim navedenog, profesorka Jorga ukazala je i na značaj zajedničkog pristupa stručnjaka iz različitih oblasti, kao i na to, da jednostrani pristup može često naneti više štete nego koristi u rešavanju problema gojaznosti. Osim toga, naznačene su i preporuke, koje današnja nauka o ishrani zasnovana na dokazima, preporučuje kao optimalne za ukupno zdravlje i regulaciju težine, uz poseban osvrt na činjenicu da lečenje gojaznosti treba uvek preduzimati isključivo u tesnoj saradnji sa lekarima specijalistima iz te oblasti. Kako su treneri i zaposleni u fitnes industriji često osobe kojima se ljudi sa viškom kilograma prvo obraćaju za pomoć, na Fitnes Stavu su učestvovala i dva istaknuta trenera, Danijela Milenković i Marko Tajs, koji su iz svog bogatog iskustva izložili slučajeve koji govore u prilog prethodno iznetim činjenicama. Generalni zaključak ovogodišnjeg skupa, jeste da je zadatak trenera da neguju multidisciplinarni pristup u radu sa svojim vežbačima, kako bi im se ponudila što kvalitetnija usluga koja u potpunosti može da zadovolji njihove potrebe.

 

Za više informacija o Fitnes Stavu 4, detaljnije se informišite na www.tims.edu.rs.

 

Pošto su i ovoga puta iskustva učesnika i organizatora bila izuzetno pozitivna, očekujemo vas sa novim temama u maju 2016. godine na ponovnom druženju na Fitnes stavu 5!

 

Program Fitnes Stava 4:

 

„Kineziološki i društveni kontekst gojaznosti

Prof. dr Zlatko Ahmetović

Fakultet za sport i turizam Tims, Novi Sad

 

„Fiziološki i patofiziološki aspekti gojaznosti”

Dr Mladen Prvulović

Medicinski fakultet, Novi Sad

 

„Regulacija telesne težine u praksi”

Prof. dr Jagoda Jorga

Medicinski fakultet, Beograd

 

„Upravljanje telesnom kompozicijom – primeri iz prakse”

Danijela Milenković, Aquabic, AQUA & AIR,

Marko Tajs, TC Tajs