Blog Detail

HIDRATACIJA: Zašto je toliko važna?

23 Mar 18
Živeti Zdravo
No Comments

Masa ljudskog tela se, velikim delom (oko 60% kod odraslog čoveka), sastoji upravo od vode. Voda je sastavni deo svih ćelija i telesnih tečnosti u organizmu, te da bi neometano ostvarivali svoju funkciju, svakoj ćeliji, tkivu i organu u našem organizmu je neophodna voda. Količina vode zavisi od pola, starosti, konstitucije i telesne mase. Tako na primer, u telu odraslog muškarca od oko 70kg nalazi se nekih 40l vode, dok je kod žena procenat vode manji zbog nešto veće količine masnog tkiva.

Dnevni bilans vode

Dnevni bilans vode je uslovljen klimatskim uticajima, psihičkim stanjima, uzimanjem hrane i fizičkom aktivnošću. Tokom dana, najviše tečnosti se unosi unošenjem vode (oko1,2l), zatim tečnom hranom (oko1l), a u procesima metabolizma se stvara 150 – 250ml vode za 24h. Dakle, u toku dana se na taj način unese oko 2,4 – 2,5l vode. Sa druge strane, eliminacija vode tokom dana vrši se putem urina (oko 1,4l), znoja (100ml), izmeta (200ml), perspiracijom (perspiratio insensibilis) putem kože (oko 350ml) i preko pluća (350ml). Eliminacija vode mora biti u ravnoteži sa unosom, pa pri velikim gubicima, voda mora da se nadoknadi povećanim unosom.

Regulacija prometa vode

Regulacija prometa vode se obavlja zahvaljujući sušenju sluzokože usta i ždrela i opštim smanjenjem količine vode u telu. Na to stanje reaguju određeni centri u međumozgu, čijim se nadraživanjem kod ljudi javlja osećaj žeđi. U regulaciji prometa vode učestvuju jetra, bubrezi, neki hormoni i koža, odnosno znojne žlezde koje se u njoj nalaze. Dehidratacija predstavlja stanje u kojem je smanjen ukupni volumen telesnih tečnosti i nastaje nedovoljnim unosom tečnosti ili njenim prekomernim izlučivanjem. Ona može biti propratna pojava brojnih oboljenje, ali može biti i samostalni problem. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.

Kako prepoznajemo da smo dehidrirani?

Najčešći odgovor na ovo pitanje je žeđ, međutim, u određenim slučajevima, žeđ nije najpouzdaniji pokazatelj statusa hidriranosti. Na primer, kako starimo, reakcija na žeđ se smanjuje, pa tako deca imaju intenzivniji osećaj za žeđ nego odrasli, naročito oni preko 50 godina. Pored toga, vežbanje i zamor ili stres mogu takođe doprineti smanjenoj reakciji na žeđ.

Srećom, naše telo signalizira hidraciju i na drugi način. Dehidratacija je uzrokovana iscrpljenjem volumena vode u telu, pa naši bubrezi šalju informaciju telu da zadrži vodu, a to se odražava na izgled našeg urina. Tako, boja mokraće govori puno o statusu hidriranosti tela. Predlažemo da pogledate grafikon koji sledi.

Tekst pripremila: MSc Tatjana Jezdimirović, Fakultet za sport i turizam
Grafikon pripremio: MSc Jovan Plećaš, Fakultet za sport i turizam

Leave A Comment