Blog Detail

KAKO MOTIVISATI EKIPU KADA SU CILJEVI VEĆ ISPUNJENI?

18 Jan 18
Živeti Zdravo
No Comments

Gotovo u svim kolektivnim sportovima (ali i individualnim) dođe trenutak u kome pojedine ekipe nastavljaju da dobijaju mečeve tek da bi „odbranili čast” ili da bi podigli, eventualno, jednu ili dve pozicije u klasifikaciji, ali čiji uspesi prestaju da imaju stvarni značaj. Primera radi, zamislite ekipu na sredini tabele koja zna da, čak i u slučaju nekoliko izgubljenih ili dobijenih utakmica, neće pretrpeti (značajno) pomeranje na listi. Drugim rečima, uložen trud više ne odgovara dostizanju krajnjih granica i postizanju zadatih sportskih ciljeva. Iako motivacija vezana za održavanje pozicije može biti dovoljna za neke sportiste, najčešće elitne sportiste koji su na vrhu liste, takve situacije karakterišu značajan gubitak konkurentske napetosti.

Ogroman trud i vreme uloženi u definisanje osnovnih vrednosti i prioriteta tima, definisanje misije i vizije, pa i kreiranje fleksibilnije strategije – vrlo lako će ostati tek uzaludni pokušaj u postizanju sportskih rezultata, ukoliko članovi tima nisu dovoljno motivisani. Ako se njihov kolektivni stav svodi na  „Koga briga da li ćemo pobediti ili izgubiti?”, onda je igra unapred izgubljena.

Šta možemo učiniti da tim ostane što je moguće više fokusiran i motivisan u narednim mečevima, održavajući konkurenciju?

1. Jedan od uobičajenih načina ili strategija na koju se treneri oslanjaju jeste da koriste igrače koji u većem delu sezone nisu bili  „glavna tema medija” ili mlade igrače koji pokušavaju da se istaknu na utakmicama, kako bi dobili prednost u timu za narednu sezonu. Na taj način, ovi igrači mogu da održavaju i nivo timske motivacije i takmičarske napetosti, jer to vide kao priliku da se istaknu i dobiju bolju poziciju naredne godine, dok ostatak ekipe ostaje motivisan kao podrška manje iskusnim igračima.

2. Druga značajna strategija je postavljanje timskih izazova, odnosno postavljanje postojećih timskih ciljeva u novi okvir. Npr. ekipa koja nema mnogo prostora za pomeranje u klasifikaciji, ali želi da ostane iznad 10. mesta tokom sezone, i na taj način podigne motivaciju igrača. Čak i pobeda nad ekipom koju nikad ranije nisu pobedili, može da ima veoma važnu ulogu u motivaciji, kao i npr. ostvarivanje boljeg rezultata u odnosu na prethodne godine ili sezone, kako bi se pomoglo nekim igračima tima da dobiju pojedinačnu nagradu, kao što je najbolji strelac ili golman.

3. Postavljanje timskih izazova gde je svaki pojedinačni doprinos neophodan, podrazumeva i jednako važno, ali češće zanemareno, postavljanje individualnih ciljeva. Kako kaže poznati trener američkog fudbala Vins Lombardi „Individualna posvećenost grupnom naporu – to je ono što čini timski rad…”. Zaista, postavljanje individualnih ciljeva sportiste u sezoni je veoma važno jer, pre svega, zadržava fokus sportiste na onome što želi, ali i omogućava da se na svako naredno takmičenje/utakmicu gleda sa konkretnog i specifičnog aspekta. Naročito ukoliko su ti ciljevi javni i poznati  ostalima iz tima, svako može za sebe da proceni i stepen uključenosti kako bi podržao saigrača i, na taj način čak postavio i novi cilj za sebe. Na taj način sportista „potpisuje” pojedinačne ciljeve koje je postavio, ali ih istovremeno, na svoj način, uklapa u ispunjenje ciljeva kao timski poduhvat.

Može se reći da je, sa psihološkog stanovišta, motivacija temelj, a da postavljeni sportski ciljevi definišu sportistu i njegov sportski razvoj i uspeh.

Zamislite, međutim, trenutak kada ste postigli zacrtane ciljeve, a igra, još uvek, nije završena – šta onda? Recimo da ste na polovini sezone; ubacivanjem mlađih igrača napravili ste sjajan potez i do sada odneli veći broj pobeda, uključujući i prvu pobedu nad jednom rivalskom ekipom. Štaviše, Vi ste jedan od dva igrača iz tima koji su uspeli da obore i lični rekord u broju postignutih poena.  Ispunili ste, takoreći sve zacrtane ciljeve, a čeka vas još utakmica. Šta će održavati vašu motivaciju do kraja sezone?

Sada je pravi trenutak da napravimo razliku između:

ciljeva vezanih za ishod/učinak ili sportsko dostignuće u terminima rezultata koje tim nastoji da postigne (i u ovom slučaju je već postigao), poput osvajanja prvenstva, dobjanja određene pozicije itd.

– i procesnih ciljeva, koji se odnose na rad na fizičkom, tehničkom, strateškom, i psihološkom planu, a koji omogućavaju uslove da bi se postigli najbolji sportski rezultati.

Zašto je uopšte važno praviti ovu razliku u terminima ishoda/rezultata i procesa? Pre svega, rezultat jedne utakmice ne zavisi samo od spremnosti ekipe, već i od utreniranosti i strategije protivnika, čak i ako zanemarimo takozvane „na čijoj je strani sudija” uslove. Drugim rečima, kontrola koju imamo nad ishodom je relativno mala imajući u vidu činioce koji nam često nisu ni poznati, a u velikoj meri mogu uticati na rezultat.  Nasuprot tome, cilj koji se odnosi na razvoj određene veštine je gotovo sasvim pod našom kontrolom. Procesni ciljevi pružaju sportisti mogućnost da lično kontroliše sopstveni razvoj u postizanju cilja, da sam prati i ocenjuje sopstveni napredak. Dodatno, doživljaj kontrole koji imamo u vezi procesnih ciljeve ojačava naše samopouzdanje, podstiče našu motivaciju i pomaže nam da ostanemo koncentrisani i fokusirani. Pažnja usmerena na postizanje procesnih ciljeva, obezbediće i veću verovatnoću za dostizanje ciljeva koji su vezani za rezultat.

Evo kako to izgleda na konkrentnom primeru. Klasičan primer sportskih ciljeva može da glasi: „Želim da postignem dva gola na sledećoj utakmici”. To bi bio cilj ishoda. Umesto toga, da bismo pravilno postavili procesni cilj prvo treba da definišemo sledeće: „Koje akcije treba da preduzmem ili šta je to što bi trebalo da poboljšam ili na šta treba više da se fokusiram kako bih postigao taj cilj“? Na ovaj način, definišu se procesni ciljevi koji mogu da glase: „Usredsrediću se više na to da bolje ubacujem lopte s boka”. Kada se igrač koncentriše na akciju koju će izvršiti, a ne na krajnji rezultat, on pažnju usmerava isključivo na aktivnosti koje su relevantne za izvršavanje te akcije.

Za sam kraj, osvrnite se na trenutak, na sopstvenu motivaciju za bavljenje sportom. Koliko se promenila motivaciju u odnosu na to kada ste bili tek na početku? Da li su Vaši ciljevi danas usmereni na ishod ili na proces?

 

Pripremila: MSc Jelena Sokić, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Leave A Comment