Blog Detail

Aktivan životni stil, fizička aktivnost i mogući rizici

02 Mar 17
Živeti.Zdravo
No Comments

Negativan uticaj smanjenog kretanja (hipokinezija) i opšte neaktivnosti (sedenterno ponašanje), u biološkom smislu dovodi se u vezu sa sve većim porastom prekomerne telesne mase (gojaznost), povećanjem broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (dijabetes melitus tipa 2, osteoporoza, hipertenzija, kancer i dr.), koje se nežalost ne identifikuju samo u populaciji odraslih, već sve više i u populaciji mladih, pa i dece. Kako bi se predupredilo zdravlje pojedinca, koje je ujedno i značajan resurs društva u celosti, relevantne institucije sve češće ukazuju i promovišu značaj životnog stila, a posebno aktivnog životnog stila.

Elementi životnog stila dovode se u vezu sa higijensko-dijetetskim režima pod kojima se podrazumeva, balansirana ishrana, san i navike koje se povezuju sa zavisnošću (alkohol, narkotici, duvan), kao i faktori stresa, i uticaja fizičke aktivnosti na čoveka. Fizička aktivnost ima uticaj na čoveka, i to na sve tri komponente njegovog bića, biološku, psihološku i socijalnu. Tako posmatrano, fizička aktivnost nije samo značajan riziko faktor po biološko zdravlje, već kao osnovni element aktivnog životnog stila doprinosi uključenosti osobe u različite socijalne interakcije.

Fizička aktivnost kao širok pojam podrazumeva i veliki broj usluga u kojima se nude različiti programi telesnog vežbanja, a razlozi zbog kojih se fizička aktivnost ne mora uvek dovoditi u vezu sa zdravljem pojedinca, mogu biti mnogobrojni. Poznato je da participiranje u sportu, naročito vrhunskom, za prioritet nema pozitivne benefite po zdravlje već prvenstveno vrhunski rezultat. Sa druge strane, pojedini grupni programi sportske rekreacije, pogotovo programske aktivnosti po principu franšize iz sfere fitnes industrije, za imperativ postavljaju dinamiku, metod rada pa i izbor muzike koji je strogo u skladu sa licencom. Takvi programi teško mogu ispuniti cilj vežbanja svih učesnika grupe. Izazovi grupnih programa koji se ne mogu dovesti u pozitivnu vezu sa zdravstvenim benefitima po vežbača, mogu biti različiti. Primera radi, pojedinac bira program uslovno rečeno zbog „trenda”, pa se tako može uključiti u neadekvatnu grupnu aktivnost koja nije u skladu sa njegovim zdravstvenim statusom. Izazovi se mogu dovesti i u vezu sa ponekad prevelikim broj učesnika po grupi, te nemogućnosti dovoljne kontrole u procesu vežbanja, ali i neadekvatnim ili nedovoljno primenljivim metodama zdravstvenog skriniga vežbača i sl.

Treba pomenuti da jedan broj vežbača, rekreativca bira individualnu aktivnost vežbajući u teretanama. Njihov trening više ili manje može biti pod nadzorom trenera, pa su vežbačima dostupni mnogobrojni trenažeri i sprave čija primena može biti kontraindikovana po njihov zdravstveni status. Isti slučaj je i sa samoinicijativnim oblicima vežbanja izvan fitnes centra, teretane ili nekog sportsko-rekreativnog kluba, gde vežbači koriste uglavnom otvorene prostorne resurse (teretane na otvorenom i dr.) ne vodeći dovoljno računa o izboru kretne aktivnosti u smislu resura i sopstvenog fizičkog statusa. Tako, možemo sresti rekrativce koji primenjuju kretnu aktivnost trčanja na neprimerenoj podlozi (asfalt), ili vežbače koji prave loš izbor vežbe, odnosno trenažera, a u odnosu na njihov fizički status (loša fizička kondicija). Loš izbor vežbe ili trenažera, povezuje se angažovanjem segmenata tela koji ne bi trebalo da budu aktivirani pri vežbanju, pa tako dolazi do nepravilnog izvođenja vežbe, koje svakako ima više štete po zdravlje nego koristi. Jedan od značajnih faktora po zdravlje prilikom izvođenja aktivnosti na otvorenom je i uticaj ambijentalnih faktora. Pojedini vežbači, neželeći da naruše kontinuitet vežbanja, izlažu se lošim klimatskim uslovima, ne samo u smislu neodgovarajuće temperature vazduha, već i aerozagađenju, naročiti u urbanim sredinama. Dakle, ukoliko želimo da aktivan životni stil u kojem dominira fizička aktivnost povezana sa zdravljem, bude deo naše svakodnevnice, moramo se informisati o programu telesnog vežbanja koji bi trebalo upotpunosti da bude u skladu sa trenutnim zdravstvenim statusom, ali i željemo pojedinca da učestvuje u grupnom ili individualnom programu.

 

 

Tekst pripremila: Doc. dr Romana Romanov, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, Srbija